Istarska maneštra

I danas...

I danas...

Najpoznatije istarsko jelo «na žlicu» - maneštra, duboko je ukorijenjena u kulinarsku tradiciju Istre. Najčešće jelo na istarskim stolovima, u povijesti nerijetko i jedino, maneštra je danas opet u modi.

Osnovu svake istarske maneštre čine kuhani krumpir i grah, kojima se, osim suhog mesa, dodaje i nešto od sezonskog povrća, po čemu će se, tako pripravljena maneštra, i zvati: maneštra od bobići (mladog kukuruza), od jačmika (ječam), od slanca (slanutak), od koromača... Kada se za pripravu maneštre koristi kiseli kupus ili kisela repa, tada govorimo o joti – tipičnom zimskom pijatu.

Posebna karakteristika istarskih maneštra je začinjanje «peštom». Pešt se priprema tako da se zajedno dobro «iskoše» panceta (suha slanina), češnjak i list peršina, te se tako pripremljena pastasta masa doda u maneštru na samom početku kuhanja da bi se slanina dobro raskuhala. Dodatna značajka istarskih maneštri bila je ta, da se točno znalo koja vrsta suhog mesa (isključivo svinjskog), ide u koju maneštru.

Najčešće korišten i najcjenjeniji «dodatak» maneštre bila je suha kost od pršuta, koja je i danas nedostižna za maneštru od bobića, no, ako se već moglo birati: u jotu se obavezno stavljalo suhe pancete, uz slanac – suha svinjska rebra, uz jačmik – suhe svinjske nogice, uz koromač – suhi svinjski jezik...